Nedavna studija britanske vlade ističe značajne ušteđevine u efikasnosti koje donosi korišćenje Microsoftovih AI alata Copilot među državnim službenicima koji obavljaju administrativne zadatke. U proseku, ovi alati štede svakom zaposlenom 26 minuta dnevno, što je skoro dva nedelju godišnje uštede vremena. Tokom troomesečnog pilot-projekta, više od 20. 000 službenika iz različitih odeljenja, uključujući Companies House i Ministarstvo za rad i penzije, koristilo je AI asistenta za sastavljanje dokumenata, sažimanje sastanaka i pripremu izveštaja — zadataka koji su tradicionalno bili dugotrajni i ponovljivi. To je dovelo do boljeg toka rada i oslobodilo zaposlenike da se posvete složenijim, strateškim zadacima. Zapaženo je da je 82% učesnika izrazilo snažnu želju da nastave koristiti AI i nakon pilot-faze, što ukazuje na široko zadovoljstvo. Ovaj pilot je deo šire državne strategije za modernizaciju javnog sektora putem tehnološkog napretka i integracije veštačke inteligencije. Premijer Sir Keir Starmer podržava ove napore, sa ciljem da se sačuva 45 milijardi funti u javnom sektoru kroz optimizaciju administrativne efikasnosti, kako bi se preusmerila sredstva ka unapređenju efikasnosti i reakcija javnih usluga. Uz to, istraživanje Instituta Alen Turing procenjuje da približno 41% zadataka u javnom sektoru može biti poboljšano ili automatizovano pomoću AI. Na primer, u obrazovanju, AI bi mogao asistirati nastavnicima u planiranju časova i kreiranju sadržaja, smanjujući opterećenje i poboljšavajući kvalitet obrazovanja. Pored usvajanja postojećih AI alata poput Copilota, britanska vlada razvija i nove AI aplikacije prilagođene javnim potrebama, poput skupa "Humphrey" čiji je cilj pojednostavljenje vladinih procesa i poboljšanje digitalnih usluga usmerenih ka građanima.

Ove inicijative naglašavaju ne samo operativnu efikasnost, već i poboljšanje interakcije sa javnošću. Međutim, postoje i zabrinutosti u vezi sa rizicima od AI, uključujući zloupotrebu, pristrasne algoritme i etička pitanja. Upotreba u pravosudju izazvala je kritike zbog bojazni od narušavanja privatnosti i diskriminacije, što je ilustrovao skandal u Holandiji gde pristrasni algoritmi negativno utiču na marginalizovane grupe, izazivajući javnu reakciju i preispitivanja politika. Takođe, predložene izmene zakona o autorskim pravima u Velikoj Britaniji s ciljem podsticanja razvoja AI izazvale su kritike jer bi mogle ugroziti prava stvaralaca i doneti etičke i pravne izazove u vezi sa zaštićenim sadržajem u obuci AI sistema. Ove rasprave naglašavaju potrebu za uravnoteženim pristupom koji će podsticati inovacije, a istovremeno štititi prava pojedinaca i društvene vrednosti. Ukratko, pilot projekat AI Copilot u Velikoj Britaniji pokazuje značajna poboljšanja u produktivnosti i u skladu je sa širim strategijama modernizacije vođene veštačkom inteligencijom. Pozitivne povratne informacije korisnika i podržavajuće rezultate Instituta Alen Turing jačaju argumente za širu primenu u svim sektorima vlade. Ipak, implementacija se sprovodi uz oprezno optimističko stajalište, jer se donosioci odluka suočavaju sa etičkim, pravnim i društvenim izazovima u primeni AI u javnim servisima. Obezbeđivanje transparentnosti, odgovornosti i pravičnosti ostaje od ključnog značaja dok Velika Britanija ide ka digitalno osvešćenoj budućnosti upravljanja.