Dario Amodei, izvršni direktor kompanije Anthropic, istaknute kompanije za veštu inteligenciju, izneo je ozbiljno upozorenje u vezi sa mogućim posledicama brzog napretka veštačke inteligencije. On predviđa nadolazeću „krvavu oluju za bele košulje“ kako sve napredniji sistemi veštačke inteligencije počinju da zamenjuju ljudske radnike u mnogim profesionalnim sektorima. Ove zabrinutosti pojavljuju se uz lansiranje moćnih alata veštačke inteligencije, poput nedavno pokrenutog čatbota Claude 4 od kompanije Anthropic, koji može da pristigne ili nadmaši ljudske sposobnosti u složenim zadacima kao što su kodiranje, pravna analiza i medicinska interpretacija. Amodeijeva opomena dolazi u kritičnom trenutku kada veštačka inteligencija napreduje neverovatnom brzinom, izazivajući velike izazove na tržištu rada, posebno za profesionalce sa belim košuljama. On sugeriše da će kompanije brzo prepoznati ekonomske prednosti zamene skupih ljudskih radnika efikasnim i pouzdanim AI sistemima, što bi moglo zaustaviti nova zapošljavanja i izazvati masovne otpremnine u industrijama koje se oslanjaju na analitički i kognitivni rad koji su tradicionalno obavljali ljudi. Iako prepoznaje transformativni potencijal i prednosti veštačke inteligencije, Amodei ističe hitnu potrebu za proaktivnim intervencijama vlada i lidera industrije kako bi se rešili društveni i ekonomski poremećaji koji bi mogli uslediti. Upozorava da bi neka neuregulisana automatizacija vođena veštačkom inteligencijom mogla pogoršati ekonomsku nestabilnost, produbiti društvene nejednakosti i ugroziti demokratske institucije stvaranjem velikog broja nezaposlenih. Bez odgovarajućih mera, zloupotreba AI tehnologije može dovesti do povećanja društvenih tenzija i smanjenja ekonomske pokretljivosti za pogođene radnike. Uprkos ozbiljnosti ovih problema, političke reakcije su ograničene. Bivši predsednik Donald Tramp uglavnom je ćutao o uticaju veštačke inteligencije na radnu snagu. Međutim, uticajni političari, poput bivšeg Trampovog savetnika Steva Bannona, predviđaju da će gubici poslova u vezi sa AI postati glavna politička tema do 2028.

godine, kako se efekti automatizacije budu sve više videli među radnicima. Za rešavanje ovih izazova, Amodei predlaže inovativne ideje, među kojima je i "porez na tokene" za korišćenje veštačke inteligencije. Ovaj porez bi se plaćao na računske ili interakcione procese koje generiše AI, stvarajući prihode koji bi se redistribuirali kako bi pomogli ublažavanju gubitka radnih mesta i smanjenju ekonomskih nejednakosti. Cilj je da se usklade koristi od AI sa podrškom za one koji gube posao i da se promovišu pravični ekonomski rezultati u društvu. Amodei ističe da zaustavljanje razvoja AI nije ni praktično ni poželjno s obzirom na njene značajne koristi. Umesto toga, on zagovara strateško usmeravanje napretka veštačke inteligencije kako bi se podstakli pravedniji društveni i ekonomski uslovi. Kroz odgovorne politike i saradnju industrije, veruje da je moguće iskoristiti mogućnosti AI uz istovremeno ograničavanje njenog disruptivnog uticaja na zapošljavanje. Zaključno, ostro upozorenje Daria Amodeija predstavlja hitan poziv donosiocima odluka, liderima u poslovanju i društvu da se suoče sa izazovima izazvanim automatizacijom vođenom veštačkom inteligencijom. Kako AI sve više preuzima uloge u biznisu, proaktivne mere—uključujući regulative, ekonomske podrške i inkluzivne dijaloge—su ključne za upravljanje ovom tranzicijom i očuvanje radnih mesta. Budućnost rada u eri veštačke inteligencije uveliko će zavisiti od pravovremenih odluka danas, koje će osigurati da tehnologija promoviše opštu blagostanje, a ne masovnu marginalizaciju i ekonomsku podelu.