Zimbabve je pokrenuo inicijativu za tržište ugljeničnih kredita zasnovano na blockchain tehnologiji s ciljem povećanja transparentnosti i efikasnosti u svom ekosistemu. Zemlja prelazi sa postojećeg sistema na platformu zasnovanu na Web3 za razmenu ugljeničnih kredita. Za nadzor te promene, Zimbabve je uspostavio novu regulatornu instituciju, Upravu za upravljanje tržištem ugljenika (ZCMA), koja je odgovorna za izdavanje licenci, odobravanje projekata za kompenzaciju ugljen-dioksida i osiguranje usklađenosti sa relevantnim propisima. Ministarstvo životne sredine nadgleda ZCMA kako bi osigurali strogo pridržavanje novog sistema. Iako Zimbabve nije značajno preuredio svoje tržište ugljeničnih kredita, prelaz na blockchain smatra se značajnim korakom. RippleNami, firma sa sedištem u Kaliforniji, ističe da bi Zimbabve — treći najveći pružalac ugljeničnih kredita u Africi posle Kenije i Gabona — mogao postati regionalni lider usvajanjem blockchain tehnologije. Ovaj preokret može motivisati i druge afričke zemlje da sledе primer. Usvajanje blockchaina najavljuje rešavanje prethodnih problema plagijata i neefikasnosti. Na primer, 2023. godine, Zimbabve je otkazao nekoliko projekata i zahtevao do 50% prihoda, što je izazvalo nepovjerenje među investitorima. Sada se blockchain vidi kao alat za povratak transparentnosti i kredibiliteta u svetu ugljeničnih kredita. Zimbabve takođe pokazuje snažno poverenje u digitalne inovacije pokretanjem digitalne valute potkrepljene zlatom sa funkcijama fractional investicija i započinjanjem planova za digitalnu valutu centralne banke (CBDC) od 2022.

godine. Pored toga, partnerstvo zimbabveanskog milijardera Strive Masiyiwa sa Nvidia-om za uspostavljanje prve AI fabrike u Africi simbolizuje napredak zemlje u oblasti veštačke inteligencije. U međuvremenu, norveška studija ističe potencijal blockchaina u industriji morskih plodova za poboljšanje transparentnosti lanaca snabdevanja. Supply chain-ovi bazirani na blockchainu mogu pratiti poreklo morskih plodova od izvora do rafova, pružajući nepromenjive evidencije o detaljima životnog ciklusa, poput proizvodnih procesa, usklađenosti sa zaštitom životne sredine i halal sertifikatima. Proizvođači imaju koristi od beleženja ključnih podataka, uključujući nivoe kiseonika, zdravlje riba, kvalitet jaja i rasporede hranjenja, standardizovanjem čuvanja podataka i omogućavanjem poređenja proizvoda potrošačima. Rani primeni blockchain tehnologije u lancima snabdevanja morskih plodova pokazali su obećavajuće rezultate, što podstiče širu implementaciju. FAIRR inicijativa za praćenje porekla morskih plodova, podržana koalicijom sa ulaganjima vrednim 6, 5 triliona dolara, uključila je dobavljače iz celog sveta. Slično tome, platforme IBM Food Trust i Provenance prijavljuju uspešnu primenu blockchaina od strane regulatora i dobavljača u raznim regionima. Integracija veštačke inteligencije i Interneta stvari (IoT) očekuje se da će dodatno unaprediti mogućnosti blockchaina u upravljanju lancem snabdevanja morskim plodovima. Globalno gledano, industrije sve više koriste blockchain kako bi rešile izazove poput godišnjeg problema od 40 milijardi dolara zbog prevara u prehrambenoj industriji, što utiče na 10% globalne hrane. U Nigeriji se blockchain zagovara kao rešenje za nacionalnu krizu u snabdevanju hranom, jer digitalizacija sektora kasni zbog oslanjanja na zastarelu tehnologiju. Ovaj trend predstavlja deo šire industrijske inicijative za transparentnost i inovacije, a primersi poput digitalizacije lanaca snabdevanja na Filipinima pokazuju rastući zamah ove promene.